monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) –
Vrkatić, Lazar

ISBN 978-86-86689-26-9

Uvod

Ratovi koji su vođeni pri raspadu SFRJ su najveći vojni sukobi u Evropi posle Drugog svetskog rata, sa najbrojnim razaranjima i žrtvama. Iako po broju ljudskih žrtava to svakako nije, srpski narod je ipak najveći politički gubitnik ovih ratova. Ostao je podeljen na čak šest država, bilo da su one međunarodno priznate ili ne. Današnje stanje srpskog naroda može se porediti samo sa 1813. godinom posle propasti Prvog srpskog ustanka, i 1915. godinom, za vreme Prvog svetskog rata, godinom potpunog vojnog poraza. Vidljivi su istorijski procesi koji su pokazali nepotrebnost postojanja SFRJ, onakve kakva je bila, a to su pre svega propast socijalizma i rušenje Berlinskog zida. Nova istorijska situacija je tražila i nova rešenja. Kao početkom XX veka, kada su propadale carevine u Evropi u jednom nizu (Turska, Rusija, Austro-Ugarska), tako su sad nestajale višenacionalne države (Sovjetski Savez, čehoslovačka, Jugoslavija). Jugoslovenski slučaj je izniman, jer je završio u jednom strašnom ratnom sukobu. Da bi se započeo rat, nije dovoljna samo primerena situacija, nego i interesi i volja koji će ga voditi. Na jugoslovenskom području taj interes stvorio je novu elitu, a volja je bila potaknuta jednom starom i konzervativnom političkom idejom. Ta stara politička ideja je bila toliko napadna i subjektivna da je sve to zapravo bila pobeda istorijske prošlosti nad životnom sadašnjošću i budućnošću desetina miliona ljudi. Srbijanska konzervativna ideja nikad nije prihvatila socijalističku Jugoslaviju kao trajno rešenje, te je, koristeći povoljan istorijski i međunarodni momenat, krenula u destrukciju SFRJ, koja je inače već bila spremna za vlastiti pokoj. Prvo je porazila konkurentsku liberalnu ideju, a posle toga je pokušala realizaciju svog političkog programa. To što je destruirala SFRJ, konzervativnoj ideji bi oprostili i svet i istorija, ali niko nije mogao prihvatiti rešenje koje je ona nudila za period posle destrukcije. Agresivnost srbijanske konzervativne političke ideje dovodila je do prevlasti konzervativnih političkih ideja i kod drugih jugoslovenskih naroda, pre svega hrvatskog, te se i kod tih naroda oformila volja koja je bila spremna za rat. U ratnim dejstvima konzervativne političke ideje raznih zaraćenih strana u toj meri su se podržavale da je sve to bio samo krvavi pir konzervativizma…

Preuzmite knjigu u .pdf formatu:

O KONZERVATIVNIM POLITIČKIM IDEJAMA